Termini održavanja časova standardnih i latino plesova:

PLESOVI:	Ponedeljak	Utorak	Sreda	Četvrtak	Petak	Subota	Nedelja	INSTRUKTOR
Standardni i Latino plesovi Lokacija: Studentski dom "Karaburma", Mije Kovačevića 7b.						19h	19h	Ranko - 0641534081
Standardni i Latino plesovi Lokacija: Resavska 28, Beograd.	21h		21h					Ranko - 0641534081

Bluz nastaje na teritoriji juga Severne Amerike (delti reke Misisipi), gde je s kraja 19. i početka 20. veka na pamučnim poljima izvođen kao spiritualna muzika afroamerikanaca. Reč bluz označava izražavanje tužnih osećanja „feelin blue“. Prvi oblici bluza imali su zajedničku formu zasnovanu na principu pitanja i odgovora. Predratni bluz nije se karakterisao današnjom stilskom formom, već je bio čist emocionalni izraz tadašnjih afroameričkih robova.

Nesto kasnije bluz je dobio svoju prepoznatljivu formu, gde se skala zasnivala na pentatonici, a „krug“ je sačinjavalo najčešće 12 taktova. Robert Džonson postavio je današnje standarde bluza, zato se i smatra ocem bluz muzike.

Početkom 20 veka pojavljuju se i prve izdavačke kuće, pa se i bluz popularizuje. Nastaju mnogi značajni pravci. Oko 1920. godine nastaje Power blues ili Delta blues. Mnogi ga još zovu i ruralni blues. Značajan elemenat ovog pravca jeste slide gitara. Predstavnici ovog bluz pravca su: W.C. Handy, Charlie Patton, Blind Lemon Jefferson, Lonnie Johnson, Son House, Robert Johnson, Blind Boy, Fuller i mnogi drugi.

Mnogi izvođači odlaze iz Memfisa čuvenim autoputem br. 61 (koji je često i opevan kao route 61) u Čikago u potrazi za boljim životom, gde usput popularizuju bluz. Tako nastaje urbani (gradski) bluz, sada poznat kao Chicago blues. Predstavnici ovog bluz pravca su: Big Bill Broonzee, Tampa Red i drugi.

Godine 1930. iz bluza evoluira jos jedan prava zvani Boogie woogie, kod koga je prepoznatljiva karakteristika bila klavirska solo deonica. Kasnije je John Lee Hooker tzv. gitar boogijem proslavio ovaj pravac.

Godine 1940. nastaje jump blues inspirisan big bandovima. U bluz sastav koji svira ovu formu ulaze saxofon, ili duvačka sekcija. Tipican predstavnik Big Joe Turner.

Posle Drugog svetskog rata „Rhythm and blues“ označava pojam za tzv. „rasnu muziku“ i to sve do sedamdesetih godina. Naziv R&B, ili RnB odnosi se u širem smislu na svu muziku afroamerickog porekla. Danas je to poseban muzički pravac.

 

Poezija bluza:

Bluzom dominira ljubavna tematika pisana u muzičkoj formi od 12 taktova i prema tekstu podeljenom na strofe od po tri stiha, pri čemu je drugi identičan sa prvim.

U bluzu se retko peva o sreći i zadovoljstvu, on je poezija čežnje, rastanaka i očekivanja, ličnih katastrofa i padova. Govori o ljubavi zrelih ljudi, čija je ljubav ili jednostavna privrženost nastala sa godinama, ili probuđena strast muškarca i žene. Ženska nevera u bluzu je vrlo često prihvaćena kao nužnost i neizbežnost o kojoj se uz igru reči peva na sasvim pomirljiv način.

Bluz pesme govore o ljudima koji se ne mogu zadržati na jednom mestu, već stalno negde odlaze, beže od svega i svačega. Tako su zahvaljujući migracijama afroameričkog stanovništva bluzom opevana putovanja vozom, drumovima, brodovima.

Čiste socijalne teme su vrlo retke u bluzu, ali i o njima se peva kao i o svim sitnim realnostima svakodnevnice.

 

Plesanje bluza:

Osnovni korak bluza je vrlo jednostavan. Praktično je to koračanje na svaki muzički bit ili sporije, sa pauzama ili bez. Sastoji se od 8 koraka. Prva četiri koraka su bočno u desnu stranu, korak naprad i četiri koraka u levu stranu. Za devojke je to obrnuto. Figure se igraju posle petog koraka, kada se figura završi nastavi se osnovni korak od šest do osam.

Ovaj ples se uslovno klasifikuje kao standardni ples zbog zatvorenog stava i bliskog kontakta, telo uz telo, među partnerima. Bluz pre svega predstavlja društveni ples.

Međutim, može se igrati totalno bez pravila i osnovnog koraka uz uslov da se krećete u ritmu, na takav način da napravite korak na svaki muzički bit. Čak i ovo mozete improvizovati i praviti korake na svaki drugi, praviti pauze itd. Po tome je sličan latino plesu merenge.

Vrlo često je to ples sow nastupa, sa akrobacijama iako je muzika spora ili relativno brza.

Retko se uči u plesnim školama iako je idealna osnova za učenje drugih standardnih plesova. Plesači zbog sporog ritma vrlo lako nauče kretanje u paru i plesni stav. Na plesnim večerima se retko pusta bluz muzika. Međutim, ovo je ples koji možete igrati na različite muzičke ritmove, rumbu, foxtrot, disko, svaku laganu sentimentalnu muziku, bachatu itd. Drugi naziv mu je i Sentis.

Osnovne karakteristike su mu jednostavnost, improvizacija i široka primenjivost. Ovo je definitivno najprimenjiviji ples van plesnih škola i plesnih zabava.

POGLEDAJTE NAŠE VIDEO ZAPISE BLUES PLESA:

(Izbor video zapisa možete izvršiti klikom na neki od ponuđenih u okviru tastera PLEJLISTA u gornjem levom uglu.)

 

• Tweet